Радомир Ковачевћ, наш прослављени џудиста, између осталих освајач бронзане медаље на Олимпијским играма 1980. године у Москви, преминуо је на данашњи дан 2006. године.
Ковачевић је родјен 20. марта 1954. године у Дрвару. У Београду је завршио гимназију, а репрезентативац СФР Југославије постао је 1973. године.Био је вишеструки првак Југославије и репрезентативац у апсолутној категорији, првак Балкана 1980. у тешкој и апсолутној категорији, а "бронзани" 1977. Такодје, био је првак Медитерана на Играма у Сплиту 1979.
Бронзане медаље освојио је на Европском првенству 1976. године и Светском првенству 1979. На Универзитету "Токаи" у Јапану дипломирао филозофију спорта, спортску медицину и џудо. Био је капитен џудо клуба свог универзитета Токаи у Јапану, а равним себи сматрао га је човек који је убрзо почео да га сматра рођеним братом, Јасухиро Јамашита, најбољи јапански џудиста нашег времена.Оно што су Јапанци ценили код Ковачевића нису биле само његове победе на борилачком пољу, него и савршени борилачки дух. Начином тренинга и борбе, али и живота, показао је да је у џудоу, њиховом аутохтоном спорту раван Јапанцима.
Радио је као предавач у САД и као професор на Универзитету Лонг Ајленд. Својим највећим успехом сматрао је то што је био капитен најугледнијег спортског клуба у Јапану, Токај универзитета.
Увек ведар и насмејан, говорио је да природа свима пружа прилику.
“Рађамо се као победници и затим залутамо странпутицама друштва и породице. Уколико нешто желите, немогуће је да не успете. Неопходно је само да навикнете на рад и све се може превазићи”, говорио је Радомир Ковачевић, Србин из Босне чија половина пепела почива у Београду, а друга половина у почасној ниши на универзитету Токаи у Токију.